Друштво инжењера Зрењанина је у 2018. години за изузетан допринос развоју инжењерске струке за ИНЖЕЊЕРСКУ ЛЕГЕНДУ ЗРЕЊАНИНА прогласило дипломираног инжењера рударства Слободана Јешића.

Село Кумане а у Банату је родно место Слободана Јешића. Рођен је 1946. године. У родном месту је похађао Основну школу, коју је завршио у Ечки. Гимназију и Нижу музичку школу завршио је у Зрењанину, а Рударско-геолошки факултет, Смер за нафту, завршио је на Универзитету у Београду. Запослио се 1969. године у Нафтагасу, Погону „Средњи Банат“-Зрењанин, где је радио до одласка у пензију.
Почетне нафташке кораке Слободан Јешић је направио на нафтном пољу Бока, да би након тога учествовао у пуштању у рад првог гасног поља Бегејци у ООУР-а, касније погону Средњи Банат - Зрењанин. Од тада, па до 2003. године био је руководилац Службе за производњу гаса, Технички руководилац и Управник/Директор погона Средњи Банат, дакле, у времену најинтензивније градње и развоја НИС-Нафтагаса и погона Средњи Банат. У наведеном периоду учествовао је, а много пута и управљао пуштањем у производњу преко 20 нафтних и гасних поља, другим речима „фабрика“ за производњу нафте и гаса, као и других објеката везаних за производњу нафте и гаса. Учествовао је у градњи неколико магистралних гасовода и нафтовода. Био је у Одбору за изградњу ФСК-Фабрике синтетичког каучука у Елемиру. Учествовао је у пројекту гасификације општина Житиште и Сечањ. Са позиције Техничког руководиоца, пратио је израду Пројектно-техничке документације за изградњу Подземног складишта гаса Банатски двор.
На међународним и домаћим симпозијумима и Стручним часописима је објавио неколико стручних радова из области експлоатације нафтних и гасних лежишта. Био је активан члан и учесник више стручних манифестација Друштва инжењера и техничара НИС-Нафтагас и ДИТ Зрењанин.
Од 1973. до 1993. године предавао је два предмета, Производњу нафте и гаса и Геологију, у Средњој школи „Васа Јанков“- Зрењанин и Радничком универзитету у Кикинди. У том периоду је образовано око 1000 КВ радника и техничара нафтне струке.
Аматерски се бавио музиком и сликарством. Шездесетих и седамдесетих година прошлог века свирао је кларинет и саксофон у многим тзв. Вокално-инструменталним саставима Зрењанина (Метеори, Електрони, Динамити, Медисон, Тихуана, Нијансе). Свирао је фрулу и гајде на многим народним саборима. Имао је једну самосталну и више групних сликарских изложби у Зрењанину.
Све ове године и деценије Слободан Јешић је остао веран свом граду и благословеној земљи банатској, где и сада живи мирне пензионерске дане. Понекад, за своју душу и своје Пријатеље, засвира фрулу, кларинет, или гајде и наслика неки банатски пејзаж.